Alergija kod dece - sve što treba da znate

Nijedan roditelj ne želi da vidi svoje dete kako pati, ali važno je da znamo da kod svakog deteta postoji mogućnost za razvoj alergija. Ipak, one su češće kod dece u čijoj porodici već ima nekog ko ima alergije. Saznajte više o alergijama kod dece.

Alergija kod dece se javlja kao rezultat preterane aktivnosti imunskog sistema. Kada dete ima alergiju, njegov imunski sistem reaguje na nešto što je zapravo bezazleno po organizam. To može biti polen trave, nešto sa krzna životinje ili neka hrana. Nešto što je inače bezazleno, a izaziva reakciju kod deteta, nazivamo alergenom. 

Alergije kod dece su uskoj vezi sa pojavom polenske kijavice (alergijskog rinitisa), atopijskog dermatitisa i bronhijalne astme.

Zašto se javlja alergija kod dece

Imunski sistem je odbrana organizma od bolesti i infekcija. On sprečava mikrobe i druge strane supstance da prodru u organizam, a one koji su ipak prodrle pokušava da eliminiše.

Kod dece koja imaju alergije, imunski sistem identifikuje polen, buđ, grinje, životinjsku perut, kao ozbiljne napadače i zbog toga dolazi do alergijske reakcije. Njihov imunski sistem proizvodi specifična IgE antitela, koja se bore sa alergenima. 

Kada dođe do kontakta sa alergenom, telo odgovora zaštitnim IgE antitelima. Antitela se vezuju za mastocite, bela krvna zrca koja oblažu sluzokožu nosa, očiju i pluća i dolazi do oslobađanja supstanci (triptaze i histamina) koje izazivaju simptome alergije - crvenilo, svrab, otežano disanje…

Da li je alergija kod dece ozbiljan zdravstveni problem

Alergije jesu ozbiljan zdravstveni problem. One mogu da ometaju svakodnevne aktivnosti i da poremete kvalitet života. Alergije se najčešće svrstavaju u dve kategorije:

Alergije koje izazivaju alergeni iz okruženja:

• alergija na polen kod dece,
• alergija na buđ,
• alergija na kućne ljubimce (alergija na mačke),
• alergija na grinje,
• alergija na bubašvabe,
• alergija na miševe, i
• alergija na sunce.

Alergeni koji mogu izazvati anafilaktički šok:

Neki alergeni mogu izazvati veoma ozbiljnu reakciju koja se naziva anafilaktički šok. To je sistemska alergijska reakcija koja može biti i životno ugrožavajuća. Alergeni koji je izazaviju spadaju u sledeće kategorije: 

• hrana
• otrov insekata
• lateks
• lekovi

Da li su alergije nasledne?

Preko 120 miliona ljudi u Evropi ima neki tip alergije. Tendencija da neko razvije alergije je veća kod dece čiji jedan ili oba roditelja imaju alergije. Ipak, ne mora da znači da da će i dete oboleti. Treba takođe naglasiti da, bez obzira na nasledni faktor, deca ne razvijaju uvek sklonost ka istim alergenima kao roditelji ili drugi članovi porodice.

Najčešći simptomi alergije

Simptomi alergije se razlikuju od osobe do osobe, kao i kod različitih alergena. Uobičajeni simptomi su:

• Curenje iz nosa,
• Kijanje,
• Kašljenje,
• Crvene, suzne oči,
• Svrab oko nosa, usta i očiju, i
• Crvenilo, ispucalost i oštećenje kože (atopijski dermatitis, ekcem).

Ukoliko se ne tretiraju, ovi simptomi mogu dovesti do zapušenosti nosa, glavobolje, bola u grlu i drugih zdravstvenih problema. Simptomi alergije takođe mogu biti životno ugrožavajući i voditi ka anafilaktičkom šoku. Obavezno odmah zatražite medicinsku pomoć za dete ako se jave sledeći simptomi: 

• Na koži: svrab i crvenilo praćeno oticanjem i pojavom koprivnjače;
• Usta: svrab, oticanje usana i jezika;
• Stomak: povraćanje i dijareja;
• Disanje: kratak dah, zviždanje, kašljanje, stezanje i bol u grudima ;
• Srce: slab puls, vrtoglavica, nesvestica;
• Glavobolja; i
• Znojenje.

Kako se postavlja dijagnoza alergije kod dece

Važno je da znate koji alergeni izazivaju koje simptome kod dece, da biste mogli da ih opišete pedijatru, odnosno specijalisti alergologu. Lekar će vas verovatno dodatno pitati da opišete:

• zdravstvenu porodičnu istoriju,
• učestalost i težinu simptoma alergije kod deteta,
• koje aktivnosti izlažu dete alergenima,
• da opišete okruženje u kome se dete nalazi kod kuće i u školi/vrtiću.

Osim svega toga, lekar će obaviti i fiziološki pregled, naročitu pažnju obraćajući na uši, oči, nos i pluća. Na osnovu svega toga, lekar će dete uputiti na potrebna testiranja. 

Omega-3 masne kiseline i alergije

Najrelevantnija baza kliničkih studija koje su rađene (Cochrane)* svedoči o značajnim rezultatima suplementacije omega-3 masnih kiselina kod dece sa alergijama. Rezultati se odnose na bolje opšte stanje, poboljšanje kvaliteta života i na smanjenje površine zahvaćene kože (atopijski dermatitis) kod dece. Rezultati dobijeni dugogodišnjim studijama ukazuju na neophodnost unošenja omega-3 masnih kiselina, ishranom, ali i putem dodataka ishrani.

Rezultati analiziranih istraživanja pokazuju da uzimanje dodataka ishrani koji sadrže omega-3 masne kiseline morskog porekla tokom trudnoće i/ili dojenja ima učinak na sprečavanje pojave alergijskih bolesti kod dece. Došlo se i do zaključka da je  smanjen broj zabeleženih slučajeva alergije na dečju hranu tokom prve godine deteta, kao i učestalost ekcema kod dece sa višim rizikom od alergija, a koju su rodile žena koje su koristile omega-3 suplementaciju.

Kako je pokazala jedna korejska studija, rađena za sve tipove alergija (atopijski dermatitis, alergijski rinitis, astmu ili kombinaciju ovih stanja), a na uzorku dece starosti od 4 do 6 godina, koncentracija omega-3 masnih kiselina u membrani crvenih krvnih zrnaca je bila značajno manja kod dece koja su imala alergije. Koncentracija omega-6 je bila značajno veća. Dalji tok studije studije je doveo do zaključka da omega-3 status u membrani crvenih krvnih zrnaca ima značajan uticaj na pojavljivanje i težinu atopijske bolesti kod dece. Upravo se nedostak ovog esencijalnog nutritijenta u organizmu odražava kako na pojavu, tako i na težinu bolesti.

Alergija na hranu kod dece

Najčešće alergije na hranu su sledeće:

• alergija na mleko kod dece,
• alergija na kokošja jaja,
• alergija na kikiriki,
• alergija na orašaste plodove,
• alergija na pšenicu,
• alergija na soju,
• alergija na ribu,
• alergija na školjke, i
• alergija na susam.

Alergija na polen kod dece

Polenska alergija se javlja usled reakcije organizma deteta na malecke čestice polena trava, drveća i korova koje su prisutne u vazduhu najčešće tokom proleća i leta, ali i rane jeseni. U podnebljima gde je klima blaga, alergeni mogu cirkulisati putem vazduha tokom cele godine, čak i zimi.

Simptomi koji se javljaju su simptomi alergijskog rinitisa:

• kijanje,
• suzne i iritirane oči,
• svrab očiju,
• zapušen nos, i
• svrab u grlu.

Alergija na buđ kod dece

Buđ se razmnožava putem spora koje se prenose vodom, vazduhom ili uz pomoć insekata. Pošto su lagane i mikroskopske su veličine, one se lako prenose, baš kao i polen. Ukoliko ih dete udahne, mogu izazvati alergijsku reakciju. Simptomi su sledeći:

• Zapušenost nosa i sinusa,
• Bol u grlu,
• Kijanje,
• Suzenje i osećaj pečenja u očima,
• Suvi kašalj,
• Kratak dah, i
• Iritirano grlo, nos i koža.

Spore buđi su naročito opasne za decu koja imaju astmu, jer mogu izazvati napad.

Kućni ljubimci i alergija

Alergija na mačke, pse i druge životinje sa krznom je zapravo alergija na proteine koji se nalaze na peruti sa njihove kože, kao i u pljuvački i urinu. Dakle, dete nije alerično na mačku ili njeno krzno, već na ove specifične supstance. Ovi alergeni izazivaju reakciju kada se udahnu ili dospeju do očiju deteta.

Alergija na grinje

Grinje su malecni insekti koji žive u dušecima, jastucima, tapaciranom nameštaju. Hrane se ostacima perutanja ljudske kože. Simptomi su slični kao i kod gore opisanih alergena. Takođe mogu izazvati i napad astme.

Alergija na bubašvabe i miševe

Smatra se da su alergeni koji potiču od bubašvabe, zapravo njen izmet, pljuvačka, ali i delovi tela. Što se miševa tiče, to je njihova koža, urin i pljuvačka. Pošto su ovi izazivači alergije lako uočljivi u životnom prostoru, preporučujemo da pozovete službu deratizacije ukoliko ih primetite.

Alergija na otrov insekata

Stršljeni, pčele, ose… mogu svojim ubodom izazvati manju ili veću neprijatnost, ali u slučaju da je dete alergično, to može biti veoma ozbiljno. Simptomi variraju od blage lokalne reakcije na mestu uboda do ozbiljne reakcije i anafilaktičkog šoka.

Alergija na lekove

Najpoznatija alergija na lek je alergija na antibiotik penicilin. Ostali lekovi koji najčešće izazivaju alergijske reakcije su aspirin, lekovi koji se koriste za anesteziju, insulin (retko), lekovi za hemioterapiju. Alergijska reakcija se može javiti odmah po primeni leka, ali i u roku od nekoliko sati. Reakcije:

• koprivnjača,
• mučnina,
• poteškoće sa disanjem, i
• oticanje u ustima i grlu.

Izvor:

* https://www.cochranelibrary.com/cdsr/doi/10.1002/14651858.CD010085.pub2/full/hr

Hwang I et al., n-3 Polyunsaturated Fatty Acids and Atopy in Korean Preschoolers, Lipids (2007) 42:345–349

Bath-Hextall FJ, Jenkinson C, Humphreys R, Williams HC. Dietary supplements for established atopic eczema. Cochrane Database of Systematic Reviews 2012