Da li je dijabetes bolest koja pogađa decu? Zbog čega se javlja i kako roditelji mogu da prepoznaju simptome? Postoji li više tipova ove bolesti i da li se neki od njih može sprečiti? Saznajte u našem tekstu.
Dijabetes (Diabetes mellitus, lat.) je bolest čija je glavna odlika stalni porast koncetracije glukoze, odnosno šećera u krvi. Do tog porasta dolazi usled nedovoljne količine hormona insulina, čija je jedna od glavnih uloga da glukozom (šećerom) snabdeva ćelije. Ovaj hormon proizvode posebne beta ćelije, koje se nalaze u pankreasu.
Glukoza je jedan od glavnih izvora energije za većinu ćelija i zbog toga je njeno prisustvo apsolutno neophodno. Kada nema dovoljno insulina javlja se situacija pri kojoj je u krvi šećer u višku, a u ćelijama je u manjku.
Dva su osnovna tipa bolesti dijabetes, a podela je napravljena prema uzroku nastanka oboljenja. To su dijabetes tip 1 i dijabetes tip 2.
Tip 1 se javlja usled propadanja ćelija pankreasa koje stvaraju insulin, zbog čega dolazi do nedostatka ovog važnog hormona u organizmu. Tokom razvoja bolesti, veoma brzo dolazi do potpunog nedostatka hormona insulina, pa se javlja potreba za uvođenjem obavezne nadoknade. Zbog toga se ovaj tip često naziva insulin-zavisni dijabetes.
Tip 2 odlikuje smanjenje količine insulina. Ređe se javlja kod dece, ali ga ima kod adolescenata, naročito ukoliko su gojazni.
Kao što smo već rekli, dijabetes tip 1 je bolest pri kojoj telo ne proizvodi dovoljno, ili čak nimalo hormona insulina, te zbog toga nema regulacije šećera u krvi. Nivo šećera krvi ostaje visok, jer nema dovoljno insulina da ga “uvede” u ćelije. To može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Uprkos tome što je ovo dugotrajna bolest, moderna terapija dijabetesa omogućava deci normalan život i razvoj.
Iako uzroci za razvoj dijabetesa tipa 1 kod dece, nisu u sasvim poznati, veruje se da genetski faktori i faktori sredine igraju ulogu.
Simptomi koji mogu da ukažu na dijabetes kod dece su sledeći:
Dijabetes kod dece se može prepoznati na osnovu gore navedenih simptoma. U tom slučaju dete treba odvesti pedijatru, koji će na osnovu pregleda i analiza krvi utvrditi o čemu tačno se radi.
Ponekad se dijabetes kod dece dijagnostikuje slučajno, odnosno kada se provereva šećer u krvi zbog nekog drugog problema, pa se otkriju povišene vrednosti. Takođe, lekar može posumnjati na dijabetes na osnovu simptoma. Nije redak ni slučaj da bolest bude zapuštena, pa nažalost deca budu dovedena lekaru kao hitni slučajevi u teškom stanju, odnosno dehidrirana i iscrpljena.
Dijabetes tip 2 kod sve mlađe populacije je rastući zdravstveni problem širom sveta. Srećom, roditelji mogu da učine mnogo kako bi pomogli svojoj deci koja su u riziku da obole.
Sve do nedavno, mlađa deca i adolescenti su veoma retko oboljevali od dijabetesa tipa 2, zbog čega se bolest obično i naziva dijabetesom odraslih.
Iako i kod ovog tpa dijabetesa genetika ima uticaja na pojavu bolesti, smatra se da se u velikom broju slučajeva može prevenirati. To je zbog toga što veliki uticaj na njegovu pojavu imaju gojaznost i manjak fizičke aktivnosti.
Deca koja oboljevaju od dijabetesa tipa 2, dijagnozu obično dobiju tokom puberteta. Jedan od razloga je to što hormoni koji se luče tokom puberteta nepovoljno utiču na sposonost tela da iskoristi insulin. To je naročito izraženo kod devojčica, zbog čega one češće oboljevaju.
Kao što smo već naveli, gojaznost kod dece je faktor rizika za razvoj dijabetesa tipa 2. Glavni razlozi za razvoj gojaznosti kod dece su konzumiranje velike količine veoma kalorične hrane i zaslađenih napitaka, kao i nedovoljno fizičke aktivnosti.
Takođe, brojna istaživanja su dokazala i važnost unošenja svih značajih hranljivih materija, kada govorimo o smanjenju rizika za razvoj gojaznosti. Studija (1) je dokazala da su povećanje masnih naslaga kod dece i gojaznost povezani sa niskim statusom omega-3 masnih kiselina u crvenim krvnim zrncima i neadekvatnim unosom polinezasićenih masnih kiselina, ishranom. Brojne studije (2) su takođe nedvosmisleno dokazale da je gojaznost povezana sa niskim nivoom vitamina D.
Roditelji mogu učiniti mnogo kako bi uticali na to da ne dođe do razvoja dijabetesa tipa 2. To se prvenstveno odnosi na promene navika u ishrani i fizičkoj aktivnosti dece.
Deca još uvek rastu i razvijaju se. Iako možda imaju prekomernu težinu ili su gojazna, njihova ishrana ne bi trebalo nepovoljno da utiče na dalji rast i razvoj. Zbog toga se roditeljima ne preporučuje uvođenje dijeta bez prethodne konsultacije sa pedijatrom i /ili nutricionistom.
Izvori:
https://www.mojpedijatar.co.rs/dijabetes-kod-dece/
https://www.cdc.gov/diabetes/prevent-type-2/type-2-kids.html
Studija (1) - https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/32662950/
Studija (2) - https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/33792853/
Poslednje sa bloga
Alergijske reakcije predstavljaju jedan od najčešćih imunoloških problema današnjice, a njihova učestalost značajno raste iz godine u godinu. Procene pokazuju da više od 40% svetske populacije pati od neke vrste alergije, pri čemu se simptomi mogu javiti u bilo kom periodu života.
CRP kod dece predstavlja važan pokazatelj stanja organizma, koji može ukazati na prisustvo upalnog procesa. Dok se normalan CRP kod dece kreće najviše do 10 mg/L, svako odstupanje od ovog raspona može izazvati zabrinutost kod roditelja. Iako koristan, CRP nije samostalan dijagnostički marker, posebno kada se uz povišen CRP kod dece, istovremeno javlja i povišena temperatura. Tada se javlja i potreba za bližim ispitivanjem zdravstvenog stanja.
Bilo da ste iskusan roditelj školarca kome ovo nije prva školska godina ili tek sada to postajete, septembarska trema je uvek prisutna. Početak nove školske godine često je izazovan period za roditelje, jer se suočavaju sa brojnim zadacima i izazovima koji mogu biti stresni kako za njih, tako i za decu.
Copyright 2025 4uPharma. All Rights Reserved
Dajbog CMS, izrada sajta i SEO by Web Business Solutions
