Šta je ADHD sindrom kod dece?

Mnogi od vas će za ovaj poremećaj čuti prvi put. Malo se o njemu priča i zna. Je li lakše dete prozvati zločestim, nevaspitanim ili mu pružiti razumevanje i pomoć...?

Poremećaj pažnje i koncentracije čest je poremećaj i to u velikom broju kod nadprosečno inteligentne dece. Ona se s tim teško nose, naročito ako nemaju pomoć porodice, učitelja i stručnjaka. Ona ne znaju svoju pažnju usmeriti na zadatak. Nimalo lako! S hiperaktivnošću se susrećemo u svakodnevnom rečniku. Koliko vam se samo puta dogodilo da ste rekli za svoje ili tuđe dijete kako je hiperaktivno? Grešite li? Je li zaigranost i hiperaktivnost isto? Kako se nositi s poremećajem zvanim ADHD? Psiholog Trpimir Jakovina priskočio je u pomoć timu Ordinacije.hr i odgovorio na pitanja vezana uz ovaj poremećaj.

Što je to hiperaktivnost i kako je možemo prepoznati kod dece?

Poremećaj pažnje s hiperaktivnošću, poznat i kao ADHD (od engl. Attention Deficit Hyperactivity Disorder), jedan je od najčešćih neurorazvojnih poremećaja dečje i adolescentne dobi. Ovaj poremećaj uključuje povećanu motoričku aktivnost deteta, koja je praćena neadekvatno razvijenom i lako otklonjivom pažnjom te naglim, nepredvidljivim i impulsivnim reakcijama. Takvo je dete u školi nemirno, ometa druge u radu, ne može završiti ni najjednostavniji zadatak, nepažljivo je, uvek je u nevolji, promenjivog je raspoloženja, razdražljivo je, ne može održati prijateljstva i sl.

Često se hiperaktivnost meša s razigranošću, kako prepoznati razliku?

Roditelji i učitelji neretko brkaju hiperaktivnost sa zaigranošću, normalnim ponašanjem aktivnog predškolskog deteta ili nekim drugim problemima psihološke ili zdravstvene prirode koji mogu proizvesti ponašanja slična ADHD-u. Stoga je važno da u dijagnostikovanju ADHD-a učestvuje multidisciplinarni tim stručnjaka. Da bismo postavili dijagnozu poremećaja pažnje s hiperaktivnošću važno je da dete iskazuje šest ili više simptoma koji traju barem šest meseci u dva ili više okruženja (npr. škola/vrtić i kuća) te se javljaju pre sedme godine života. Nužno je da budu prisutni simptomi iz kruga simptoma nepažnje (npr. dete često ne prati uputstva, ima teškoća s održavanjem pažnje, ima teškoća s organizovanjem aktivnosti, često izbegava zadatke, gubi stvari, ometaju ga spoljni nadražaji itd.), te iz kruga simptoma hiperaktivnosti – impulsivnosti (vrpolji se ili ne može mirno da sedi, preterano trči ili se penje, preterano priča, često “izleće” s odgovorima pre nego što je dovršeno pitanje, često prekida ili ometa druge itd.). 

Kako se postaviti prema hiperaktivnom detetu?

 Hiperaktivna deca neretko predstavljaju problem za okolinu (školsko odeljenje, grupu prijatelja, porodicu), ali uvek treba uzeti u obzir da i samo dete veoma pati. Ono se oseća neprihvaćenim, ne dobija dovoljno podrške za ono što radi, ne iskazuje svoje sposobnosti, radi ispod svojih mogućnosti, nedovoljno zadovoljava potrebu za komunikacijom i izražavanjem, što za posledicu ima razvoj loše slike o sebi i nisko samopouzdanje. Zato je pogrešno hiperaktivno dete kažnjavati zbog toga što je hiperaktivno. Ono zbog toga nije krivo! Prema njemu se valja odnositi s mnogo strpljenja, vedrine, tolerancije i topline. Takođe je pogrešno hiperaktivnom detetu govoriti šta da ne radi i zbunjivati ga neodređenim i opštim porukama poput “Budi dobar!”, “Smiri se!" ili “Prekini!”. Poruke koje mu šaljemo moraju biti afirmativne, direktne, lako razumljive, jednostavne i jasne. Za hiperaktivnu decu važno je osigurati dovoljno stimulativnu okolinu, te mu ponuditi veći broj aktivnosti, igara, predmeta i igračaka, koje će mu u isto vreme biti privlačne, ali i sigurne. Preporučljivo je što češće boraviti na otvorenom prostoru s mogućnošću slobodnog i sigurnog kretanja. Takođe je bitno da roditelji takvu decu imaju u vidokrugu kako bi ih zaštitili od potencijalnih opasnosti. 

Šta uzrokuje hiperaktivnost?

Uzrok poremećaja još nije do kraja razjašnjen. Međutim, danas pouzdano znamo da to svakako nije nedostatak roditeljske brige, preterano gledanje televizije, niti neadekvatna ishrana. Hiperaktivnost najverovatnije uzrokuje kombinacija genetskih, neuroloških, biohemijskih i uticaja iz okoline. U poslednje vreme ADHD se povezuje s poremećajem u metaboličkim funkcijama mozga. Naime, pokazalo se da je metabolizam mozga kod hiperaktivne dece 8 posto niži nego kod ostale djece. Najveće razlike nađene su upravo u područjima mozga koja regulišu pažnju i kontrolu motorike. 

Kako se leči?

ADHD se ponekad leči lekovima, najčešće stimulansima (amfetaminima) koji pomažu deci da se usmere na zadatak i umanjuje probleme u ponašanju. Novija saznanja o manjoj metaboličkoj aktivnosti mozga podupiru upotrebu stimulansa, koji na ovu decu deluju umirujuće. No, kao i kod svih lekova pojavljuju se i nuspojave: nesanica, probavne smetnje, vrtoglavica, gubitak težine itd. Najbolji se rezultati postižu tzv. multimodalnim pristupom tj. istovremenom primenom odgovarajućih lekova i različitih psihosocijalnih i psihoedukacijskih pristupa. Izrazito je važna edukacija roditelja i okoline o prirodi poremećaja, kako bi se okolina što bolje prilagodila detetu. Ignorisanje ovog poremećaja, kao i izostanak optimalnog lečenja ima razarajuće posledice na detetov razvoj, kočeći ga u njegovom školovanju i formiranju u zdravo društveno biće. 

Kome se obratiti?

Kod nas (u Hrvatskoj*) ne postoje posebno specijalizovane ustanove koje se bave lečenjem isključivo ADHD-a no, roditelji koji primete neke od simptoma hiperaktivnosti kod svoje dece, mogu se obratiti na Polikliniku za zaštitu djece grada Zagreba, Kliniku za dječje bolesti Zagreb – Psihotrauma centar ili Specijalnu bolnicu za psihijatriju djece i mladeži.

* tekst preuzet sa sajta ordinacija.hr